Suzbijanje sirka kod kukuruza

„Motivel“ je tanslokacioni herbicid nove generacije. Na trzistu se nalazi u obliku koncentrovane suspenzije, sto je znacajno, jer sadrzi potrebnu dozu okvasivaca, neophodnu za bolju prijananje i lepljenje preparata za sirak.

Moze se primeniti sam ili u kobinaciji sa drugim herbicidima. Vreme primene i dozu odredjuju korovske vrste, vremenske prilike i herbicid-partner. „Motivel“ suzbija veliki broj jednogodisnjih i visegodisnjih travnih i sirokolisnih korova u kukuruzu. Najveca prednost u odnosu na druge preparate je u tome sto unistava divlji sirak, a nije fitotoksican za kukuruz. Doza od 0,6 l „motivela“ po ha, efikasno unistava sav sirak iznikao iz semena koji ima do pet listova.

Preporucuje se jednokratno prskanje sa 1-1,25 l/ha u vreme kada kukuruz ima 3-7 listova. Tada obicno iznikne vecina biljaka a rizomski sirak dostigne do 25 cm. Ako se ovo i ne poklopi, „motivel“ se moze primeniti dva puta, takozvanom split metodom. Za ovo prskanje koristi se 0,6 l/ha.

Korov usvaja „motivel“ tri do cetiri sata nakon prskanja. Posto u korovima sprecava sintezu fermenata, cim ga usvoje, biljke prestanu da rastu. Bitno je da ga podjednako usvajaju i koren i list i da su oprskani korovi, u zavisnosti od vrste, potpuno unisteni 24 dana nakon prskanja. Oprskani travni korovi prvo pocrvene, zatim pozute i suse se, dok sirokolisni jos kratko razvijaju u sirinu, zadeblja im se svi vegetativni delovi i na kraju pozute i osuse se. Za uspesno delovanje preparata potrebno je toplo vreme i dovoljno vlage u zemljistu.

Nasuprot korovima kukuruz nije osetljiv na motivel. Od 20 sati nakon prskanja razlozi aktivnu materiju, koja preko lista ili korena dospeva u biljku. „Motivel“ se uspesno moze kombinovati sa vecinom herbicida za zastitu kukuruza, tako da cele vegetacije njiva moze biti ne samo bez divljeg sirka, vec i bez svih drugih jednogodisnjih i visegodisnjih, uskolisnih i sirokolisnih korova.

Zastita bilja u cvecarstvu

Zaštita bilja se bavi proučavanjem bolesti, štetočina, korova i njihovim suzbijanjem. Sa intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, dolazilo je do sve veće pojave bolesti, štetočina i korova. Gubici na usevima su bili sve veći, naročito u oblastima sa monokulturnim gajenjem useva. Sa tim se pojačava i zaštita useva, odnosno intezivira se upotreba različitih raspoloživih mera zaštite u cilju suzbijenja patogena u optimalno vreme.

Mere zaštite mogu biti:

-        Agotehničke- podrazumeva dobru obradu, primena zdravog semena, navodnjavanje...

-        Mehaničke- uklanjanje svih obolelih biljnih organa ili celih biljaka;

-        Fizičke- korišćenje toplote u cilju uništavanja patogena- solarizacija, termička dezinfekcija;

-        Hemijske- korišćenje pesticida, to su hemijski aktivne materije koje deluju toksično na patogene ili insekte;

-        Biološke- podrazumeva upotrebu aktivnih supstanci- predstavljaju biološke agense koji deluje kao antagonisti protiv nekog patogena ili insekta.

Lukovičasto, gomoljasto cveće i drugi sadni materijal ukrasnog drveća i žbunja u toku proizvodnje je izložen napadu mnogih prouzrokovača bolesti  i raznim štetočinama od kojih neke mogu da unište zasade,  dok neke svojim napadima na pojedine delove umanjuju njihovu estetsku,  dekorativnu i tržišnu vrednost ili do te mere oslabe biljke da lako stradaju od drugih bolesti i štetočina. Za postizanje visoko kvalitetnog cvetnog i sadnog materijal ukrasnog drveća i žbunja u toku samog procesa proizvodnje, dovoljno pažnje i vremena treba posvetiti zaštiti bilja od mnogih prouzrokovača bolesti  i raznih štetočina.

Pepelnica jabuke

Na listovima jabuka, posebno sorte „jonatan“, opaza se pepeljastobela prevlaka. Ako takve listove zatresemo, sa njih se osipa lagana praskasta masa-organi za razmnozavanje i sirenje parazita. Zarazeno lisce ubrzo propada, a kako se bolest stalno siri na novo, mlado lisce na vrhu izbojka, vocka gubi sve vise lisca i krosnja leti postaje proredjena. Takva vocka ne moze da asimilira dovoljno hrane, pa plodovi ostaju sitni. Osim toga, zamece se i manje cvetnih pupoljaka za sledecu godinu. Zbog toga je pepelnica uzrok slabije, a cesto i slabe rodnosti jabuke.

Pepelnica se na liscu javlja od pocetka listanja do kraja vegetacije. Parazit napada podjednako i staro i mlado lisce. Napada i cvetove, sto se lako moze uociti u doba cvetanja. Oboleli cvetovi imaju male zelenkastovodenaste latice (latice zdravih cvetova su ruzicaste). Takvi cvetovi su neplodni. I na listovima koji okruzuju cvetove je pepelastobela prevlaka.

U prolece i kasnije pojavljuju se oboleli letorasti u obliku tzv, belih mladara. To su letorasti razvijeni iz pupoljaka zarazenih u prosloj godini. Na njima je bledopepeljasta prevlaka prepuna konidija parazita, koji su glavni izvor zaraze jabuka u toku vegetacije.

Najznacajniji glodari

Stepski miš (miš humkaš) – Mus musculus hortulanus (red Rodentia, fam.  Muridae)

U jesen skuplja hranu (razno zrnevlje i ostatke plodova) praveći humke ispod kojih su u hodnicima i gnezdima zajednice od nekoliko jedinki. U proleće napušta humke i odlazi na njive i u povrtnjake. Ukoliko je prenamnožen nanosi ogromne štete.

Sivi (putnički) pacov– Rattus norvegicus (red Rodentia, fam.  Muridae)

Veoma plodna vrsta koja ako ima dovoljno hrane razmnožava se i do osam puta godišnje po 6-12 mladunaca. Kao legla služe kućno smetlište i stajsko đubrište zbog ostataka hrane i toplote koja se stvara u đubrištu. Svaštojed je i prilikom ishrane zagadi više hrane nego što pojede. Osetljivi su na nedostatak vod3 više nego na nedostatak hrane, te im vodu treba učiniti nedostupnom kad god je to moguće.

Poljska voluharica– Microtus arvalis (red Rodentia, fam.  Muridae)

Ova vrsta voluharice se najčešće sreće na našim poljima. To je značajna štetočina čak i u toku zime jer ne pada u zimski san i ne sakuplja rezerve hrane. Veoma je migratorna u potrazi za hranom i vrlo polifagna vrsta. Najefektivnija je uveče kada izlazi iz kanala i hrani se noću, a u zoru se vraća u sklonište. Može da nanese štete u ratarstvu, povrtarstvu, ali i u hortikulturi jer je privlači sladak ukus lukovica i gomolja pojedinih vrsta cveća.

Insekticidi

Insekticidi su sredstva hemijskog ili biološkog porekla, koriste se  za suzbijanje, uništavanje ili sprečavanje delovanja insekata.

Prema načinu primene insekticidi mogu biti:

-        insekticidi za primenu preko zemljišta,

-        insekticidi za zimsko tretiranje voćaka i vinove loze,

-        insekticidi za tretiranje semena, rasada i sadnog materijala,

-        insekticidi za folijarno tretiranje biljaka,

-        insekticidi za suzbijanje štetnih insekticida i grinja u skladištu,

-        insekticidi za tretiranje drveta- trupaca i drvne građe.

Prema načinu delovanja insekticidi se dele na:

-        kontaktne- deluju na mestu dodira odnosno, kontakta s insektom ili biljkom,

-        digestivne- utrobne- insekticidi koji nakon dospevanja u probavne organe manifestuju svoje delovanje,

-        inhalacione- insekticid koji deluje svojom gasovitom fazom nakon udisanja,

-        repelentne- su sredstva koja odbijaju izvesne štetočine, te se koriste za zaštitu ljudi, stoke ili bijnih proizvoda od njihovog napada,

-        regulatore rasta i razvoja insekata- utiču na metabolizam gajenih biljaka ubrzavanjem, usporavanjem ili modifikovanjem pojedinih fizioloških procesa.